zaštita od parazita

Zaštita od spoljašnjih parazita

Buve 

Jajašca buva se nalaze po podrumima, šupama, terasama, na skrovitim i prašnjavim mestima i sa povećanjem temperature počinje njihovo sazrevanje. Izlaze gladne larve koje traže svoj prvi topli obrok, najčešće na vašem krzenom prijatelju.

Potrebno je puno buva da bi svojom ishranom naškodile vašem ljubimcu ali postoji niz drugih problema koje treba prevenirati. Za početak veliki broj pasa i mačaka je alergičan na pljuvačku buve i reaguju kompletno nesrazmerno jačini buvlje invazije. Često je i jedna buva dovoljno da alergična životinja češanjem sebi napravi čitave rane. Buve mogu biti prenosioci nekih vrsta glista i na kraju često su prenosioci bolesti.

Često pitanje koje nam postavljaju vlasnici je da li će buve napasti i ljude. Odgovor je da buve preferiraju višu temperaturu i dlakavije okruženje tako da mi dolazimo u obzir tek kad duže vremena nema ništa ukusnije da se prezalogaji.

I kako se na kraju borimo protiv buva?

Borba protiv buva može biti dosta teška i dugotrajna jer kad jednom naprave svoje uporište u stambenom prostoru često su potrebni meseci da bi se potpuno istrebile. Zato je bolje sprečiti nego lečiti. Raspitajte se kod veterinara koje zaštitno sredstvo je efikasno i koje je pogodno za korišćenja kod Vašeg ljubimca...

Ako Vaš ljubimac već ima dosta buva na sebi onda je sigurno da tih buva ima i u prostoru i onda Vas takođe savetujemo da se obratite veternaru kako bi Vam on savetovao kako da dalje postupate da bi na najbrži i najefikasniji način rešili taj problem. Takođe strogo vodite računa da neki od preparata protiv buva koje koristimo kod pasa mogu biti smrtonosni za mačke i druge životinje.

Interesantni podaci:

1. Ženka buve tokom svog života može da položi i 2000 jaja

2. Buva može da preživi 100 dana bez obroka

3. Ženka buve tokom dana konzumira i 15 puta veću količinu krvi nego što je njena telesna težina

4. Buve imaju 4 faze razvoja a to su jaje, larva, lutka i adultni odnosno odrastao oblik.U fazi lutke buva može da preživi i 8 meseci ukoliko je to potrebno, sve dok ne naiđe povoljan period da se preobrazi u odrasli oblik. Okidači koji pokreću taj proces preobražaja su vibracije, toplota, ugljendioksid, kao i topla i vlažna sredina.

5. Buva je rekorder među životinjskim svetom jer mogu da preskoče i 200 puta veću dužinu nego što je dužina njihovog tela i to im omogućava da vrlo lako skaču sa jednog na drugog domaćina ili u okolnu sredinu

6. Samo 10 % buva se nalazi na životinji a ostale buve se nalaze u okolini gde životinja boravi

Nadamo se da će vam ove interesantne činjenice pomoći da bolje razumete ove male krvopije. Što više znate bolje ćete moći da zaštitite svog ljubimca i svoj dom.

Krpelji

Mada su prisutni cele godine, proleće i jesen su termini kad klima najviše pogoduje ovim krvopijama. 

Da razbijemo par mitova, krpelji ne ulaze nikad ispod kože i ako ne možete da im vidite noge onda to verovatno i nije krpelj nego bradavica ili nešto slično. Nemojte čupati ako niste sigurni da je u pitanju krpelj jer možete povrediti psa. Krpelj se kači samo svojim usnim aparatom, ubacuje sa svojom plljuvačkom i antikoagulanse kako bi se lakše hranio krvlju i tom prilikom često ubaci i uzročnike bolesti..

Bilo je sjajno pitanje otkud sad krpeljima te bolesti koje prenose .

Prvo se krpelji zaraze tako što piju krv bolesnih životinja a onda većinu tih bolesti i prenose na potomstvo. Time se objašnjava i to što je značajno veći udeo zaraženih krpelja u gradu (gde se hrane uglavnom krvlju pasa i mačaka) nego u prirodi gde imaju čitav niz domaćina.

Videli smo krpelja i sigurni smo da je krpelj i šta sad ?

Idealno je naravno da svratite do najbližeg veterinara kako bi on skinuo krpelja ali ako iz nekog razloga to nije moguće onda ga izvadite samo tako što ćete ga uhvatiti što bliže glavi i uz blagu rotaciju lagano vući ka sebi. Nemojte paničiti ukoliko ostane deo krpelja u koži jer će taj deo organizam životinje najverovatnije ograničiti i izbaciti u vidu male gnojanice. U svakom slučaju nekoliko dana nakon vađenja treba kontrolisati mesto sa koga ste izvadili krpelja.

Takođe obratite pažnju na Vašeg psa i ukoliko primetite da je neveseo, da slabije jede, da se slabije kreće, da mu je mokraća tamnija a sluzokože bledunjave obavezno se javite veterinaru.

Toplo preporučujemo svima da redovno koriste zaštitu protiv buva i krpelja tokom cele sezone,bilo u vidu spot on preparata ili u obliku ogrlica.

I da razjasnimo još jednu stvar-šamponi, praškovi i biljne ogrlice prosto ne rade... Šamponi deluju veoma kratko i kao i prašak protiv buva, samo omami buvu a onog momenta kada se životinja osuši ili prašak spadne sa dlake i buve dođu sebi i nastave po planu i programu, s tim što je kod praškova nezgodno i to što se životinje često ližu i dolazi do pojave simptoma trovanja.

Šugarac

Ušni šugarac predstavlja jednog od relativno čestih parazita koje pronalazimo kod naših ljubimaca. Najčešće ga srećemo kod pasa, mačaka i kunića ali i kod drugih vrsta životinja. 

Razlog tome jeste što se veoma lako prenosi sa jedne životinje na drugu direktnim kontaktom i nije baš mnogo izbirljiv što se tiče domaćina kod koga će da se nastani. Smatra se da nije zoonotičan odn. da neće da pređe na čoveka. 

Ušni šugarac kako mu i samo ime kaže živi u ušnom kanalu i hrani se ćelijama kože odn. sluzokože. Izaziva intenzivan svrab i iritaciju sa pojavom karakterističnog braon crnog sadržaja koji podseća na talog kafe. Često se komplikuje sekundarnim bakterijskim i gljivičnim infekcijama i ukoliko se ne leči može da dovede do ozbiljnih oštećenja ušnog kanala i bubne opne. 

Ušnom šugarcu treba oko 3 nedelje da se iz jaja formira odrasli parazit i iz tog razloga i trajanje terapije iznosi toliko. S obzirom da se lako prenosi među životinjama, ukoliko se šugarac dijagnostikuje kod jednog ljubimca obavezno treba terapirati i ostale životinje u tom domaćinstvu.

Demodeks

Zaštita od unutrašnjih parazita


Prvo što treba da uradite kad dobijete vašeg ljubimca (kucu ili macu ) je  čišćenje od crevnih parazita (glista). Evo nekoliko informacija o tome kad i kako to treba uraditi.

Dijagnoza

Dijagnoza prisustva i vrsta parazita (glista) se postavlja pregledom uzorka stolice, od čega zavisi uspešna terapija i preventva. Ovo je najsigurniji i najbezbedniji  način da utvrdite da li Vaš  ljubimac ima crevne parazite. Dijagnostiku možete obaviti u našoj ambulanti brzo,pouzdano i po pristupačnoj ceni.

Dehelmintizacija                                                                                    

Ovaj pojam označava čišćenje pasa i mačaka od crevnih parazita. Neki crevni paraziti pasa i mačaka su zarazni i za ljude pa je ovaj postupak veoma bitan za vlasnike. Terapija  kod pasa i mačaka sprovodi se već  sa 3 nedelje života i ponavlja se 2-3 puta u razmacima od 2 nedelje. Kod odraslih pasa,preporučljivo je proveravati izmet na prisustvo parazita 3-4 puta godišnje.

Kako ćete znati da vaša kuca ili maca ima  gliste?

Simptomi  svih crevnih infestacija  parazitima kod  pasa i mačaka su vrlo slični: životinje su neraspoložene, imaju slab apetit, dlaka im je suva i nakostrešena, sluzokoža usta je bleda, stomak je naduven i bolan na pritisak. Može biti prisutna dijareja čak i sa primesama krvi u kojoj mogu, ali ne moraju da se primete paraziti. Ako je jaka infestacija parazitima, može se pojaviti povraćanje, pa se čak i u ispovraćanom sadržaju mogu pronaći paraziti. Kod odraslih životinja, osim povremene dijareje, skoro da se i ne primećuju nikakvi simptomi

Vrste crevnih parazita su:

1. Oble gliste (Nematode) u koje spadaju :  Ascaride (Toxocara canis, Toxocara cati, Toxascaris leonina), Ankilostomide (Uncinaria stenocephala, Ancylostoma caninum), Trihuride (Trichuris vulpis)

Postoje četiri načina unošenja ovih parazita: intrauterino- kroz posteljicu majke u nerođeno štene ili mače, putem majčinog mleka, unošenjem jaja iz zaražene  sredine i unošenjem zaraženog domaćina (glodara, ptice ili insekta), a kod Ankilostoma moguć je ulazak larvica sa zemlje kroz kožu na šapama odakle dospevaju u crevo.

U ovu grupu spada visceralna larva Migrans ( Toxocara canis) koja se prenosi i na ljude. Jaja ovog parazita dospevaju u crevo čoveka sa dlake životinje. U crevu se razvijaju larve koje odlaze u krvotok i dalje u jetru ,pluća, slezinu i druge organe, gde uginu i kalcifikuju se, jer kod čoveka ne mogu da se razviju u odraslog crevnog parazita. U zavisnosti od mesta gde su se učaurile mogu izazivati različite simptome. Na ljude se prenose i Ankilostomide i to kroz kožu, gde i ostaju, smatra se da kod čoveka ne mogu da dospeju u krvotok.  

2. Pantljičare (Cestode) - Echinococcus granulosus, Echinococcus multilokularis, Dipylidium caninum, Taenia vrste, Multiceps multiceps, Mesocestoides spp.

Prenose se unošenjem jaja, zaraženih buva (Dipylidium c.) i nekuvanih iznutrica u kojima se nalaze parazitarne ciste (Echinococcus granulosus)

Jaja Ehinokokusa se sa dlake psa mogu uneti neopranim rukama i kod ljudi se ona razvijaju u parenhimatoznim organima u obliku ciste. Njihovo lečenje kod ljudi je uglavnom operativno.

3. Jednoćelijski crevni paraziti (Protozoe)- Giardia, Amoeba, Isospora, Cryptospora, Toxoplasma vrste. Prenose se unošenjem na usta spora ili vegetativnih oblika sa zaraženih životinja ili iz spoljnje sredine. Izazivaju uglavnom upornu dijareju sa primesama krvi i povraćanje.

Kod starijih, otpornih jedinki simptomi izostaju. Na isti način ovi paraziti se prenose i na ljude. Simptomi su slični kao kod životinja.



VETERINARSKA ORDINACIJA "DARVIN"

Adresa

Bate Brkića 32
21000 Novi Sad

Kontakt telefoni

021/403 422
069/120 99 75

Email adresa

@Copiright veterinarska ordinacija "Darvin".Bate Brkića 32, 21000 Novi Sad. All right reserved.