Hipertermia (ono što se u narodu zove temperatura) je povećanje telesne temperature iznad 39° C obično kao posledica nekog oboljenja. 

Toplotni udar je termin koji označava povećanje temperature tela zato što su onemogućeni mehanizmi odavanja toplote usled prevelike temperaure i vlažnosti okoline. To obično znači podizanje telesne temperature preko 41° C kada dolazi do oštećenja više unutrašnjih organa. 

Toplotni udar može da se javi kod svih rasa ali su osetljiviji dugodlaki i brahicefalični psi (psi sa „spljoštenom“ njuškom). Takođe se nešto češće javlja kod mlađih u odnosu na starije pse.   

Uzroci 

Prevelika spoljašnja temperatura i vlažnost (posebno je rizično ako je pas zatvren u kolima ili nekoj sobi bez ventlacije ili slično….) 

Oboljenja gornjih disajnih puteva koja otežavaju disanje (nos, grlo, dušnik) 

Neke bolesti koje povećavaju šansu od toplotnog udara kao što su paraliza grkljana, oboljenja srca i krvnih sudova, nervnog sistema, mišića… 

Trovanja – neki otrovi kao što je strihnin mogu da uzrokuju napade koji pak mogu da uzrokuju abnormalno povećanje telesne temperature 

Komplikacije anestezije 

Preterana fizička aktivnost 

Faktori rizika 

Prethodna oboljenja vezana za visoke temperature 

Starosne krajnosti (suviše mladi, suviše stari) 

Netolerancija na toplotu zbog loše aklimatizacije na okolinu (izuzetno gusto krzno na toplim geografskim lokacijama) 

Gojaznost 

Oboljenja srca ili pluća 

Povišen nivo Tiroidnog hormona 

Brahicefalični psi (kratka ili spljoštena njuška) 

Gusto krzno 

Dehidratacija, nedovoljno unošenje vode, ograničen pristup vodi 

Simptomi: 

Dahtanje, dehidratacija, pojačano baljenje, temperatura povišena iznad 39°C, izuzetno crvene desni i sluzokože, malo ili nimalo mokraće, ubrzan rad srca, nepravilan rad srca, šok, prekid u disanju i radu srca, nakupljanje tečnosti u plućima, otežano i ubrzano disanje, poremećaj u zgrušavanju krvi, povraćanje krvi, krv u stolici, tačkasta krvarenja, promene u mentalnom statusu, napadi, podrhtavanje mišića, lelujav, nekoordinisan ili pijani hod, nesvesno stanje iz kojeg pas ne može da se probudi… 

Kako pomoći: 

Odmah ukloniti psa iz sredine u kojoj se nalazi (automobil, kavez, direktno sunce). 

Pozovite i najavite se veterinaru da stižete tako da tim bude spreman da vas primi čim dođete. 

Pre nego što krenete stavite psa u kadu i istuširajte ga hladnom vodom. Korišćenje izuzetno hladne vode može biti kontradiktorno zato što naglo hlađenje dovodi do skupljanja krvnih sudova na površini kože što smanjuje odavanje toplote sa površine tela i može da dovede do drhtavice  koja će još povisiti unutrašnju telesnu temperaturu tako da bi najbolje bilo da koristite  naizmenično hladnu i mlaku vodu. Ukoliko je pas bez svesti obratite pažnju da glava bude iznad nivoa vode i da može normalno da diše. 

Psa možete umotati u peškire koji su natopljeni hladnom vodom. Korisno je i psa izložiti hladnoj vazdušnoj struji 

Masirajte psa kako bi ste pospešili cirkulaciju  i tako smanjili rizik od padanja u stanje šoka. 

Dopustite psu da pije vodu koliko god oseća potrebu (koja ne treba da bude previše hladna) 

Poseta veterinaru je neophodna kako bi se intravenskim infuzijama korigovala dehidracija i balans elektrolita i obavio pregled. Toplotni udar često izaziva probleme na unutrašnjim organima koji na prvi pogled neće biti vidljivi. 

Šta uraditi da do toplotnog udara ne dođe: 

Držite psa u hladovini i pobrinite se da uvek ima pristup svežoj i čistoj vodi 

Ograničite fizičku aktivnost 

Posebno obratite pažnju na pse koji ispunjavaju predisponirajuće faktore kao što su rasna predispozicija (psi sa kratkom njuškom), gojazni psi, psi sa srčanim problemima ili problemima sa plućima 

Nikada, ali nikada ne ostavljajte psa zatvorenog u automobilu bez obzira što je auto u hladu a prozori delimično otvoreni. Primera radi, ako je spoljašnja temperatura 29 stepeni u automobilu će za 10 minuta biti 40 stepeni a za 30 minuta čak 48 stepeni. 

Skraćivanje krzna nekim psima može olakšati odavanje temperature i na taj način pospešiti termoregulaciju. Pri tome treba voditi računa da ostane dovoljno dlake da koža nije izložena direktnim sunčevim zracima. Redovno iščetkavanje će smanjiti gustinu dlake što će takođe psu doneti izvesno olakšanje 

Nemojte šetati psa po vrelom asfaltu da ne bi došlo do opekotina na šapama 

Izbegavajte stavljanje na njušku zaštitne korpe koja onemogućava psu da dahće 

Nemojte da zaboravite na životinje koje žive na ulici. Ostavite posudu sa vodom koja će poslužite našim dlakavim i pernatim sugrađanima kao okrepa. 

Ivana Jovandin, DVM