Dijabetes melitus ili šećerna bolest je stanje koje utiče na nivo glukoze (šećera) u krvi vašeg psa. Ovo oboljenje nastaje kada organizam vašeg psa proizvodi nedovoljno insulina, prestane da proizvodi insulin ili ima nepravilan odgovor na insulin. 

Šta je u stvari INSULIN? 

Insulin je hormon kojeg proizvode i luče posebne ćelije pankreasa, a veoma je bitan u metabolizmu ugljenih hidrata. 

Kada pas jede, u procesu varenja, ugljeni hidrati se konvertuju u nekoliko različitih jednostavnih šećera, uključujući i glukozu. Glukoza se resorbuje iz creva u krvotok, a putem krvi se doprema do svih ćelija u organizmu. Tada insulin nastupa na scenu. Uz pomoć njega se glukoza iz krvi transportuje unutar ćelija gde će biti iskorišćena kao izvor energije. Ukoliko nema dovoljno insulina, glukoza ne može “ući” u ćelije, već ostaje u velikim koncentracijama u krvi. Ovakvo stanje se naziva HIPERGLIKEMIJA. 

Kao posledica svega navedenog, ćelje ne dobijaju dovoljno energije za normalno funkcionisanje i postaju “gladne”. Vremenom dolazi do mršavljenja uprkos dobrom ili čak pojačanom apetitu. Kako se glukoza nakuplja u krvi, njen nivo raste, počinje da se izlučuje urinom i da za sobom “vuče” vodu, zbog čega dolazi do pojačane žeđi i učestalog uriniranja. 

Koliko je dijabetes čest kod pasa? 

Ovo oboljenje se najčešće javlja kod pasa u srednjim ili poznim godinama, ali nije redak ni kod mladih jedinki. Trenutna procena je da se dijabetes javlja kod 1 na svakih 300 pasa. 

Primarni uzrok dijabetesa još nije utvrđen ali se veruje da genetika igra glavnu ulogu. 

Rase koje su u riziku za nastanak dijabetesa su: koker španijel, jazavičar, doberman, nemački ovčar, zlatni retriver, labrador retriver, pomeranac, toj pudla, mini šnaucer, samojed i džek rasel terijer. 

Kako ga dijagnostikovati? 

Niko ne poznaje vašeg psa bolje od vas. Samim tim vi ćete primetiti prve znake da nešto nije u redu. Dijabetes uzrokuje mnoge promene u ponašanju i zdravlju vašeg ljubimca. 

Najčešće promene koje možete da zapazite su: učestalo uriniranje ili veće količine urina, pojačana žeđ, pojačana glad, gubitak telesne mase, samanjena aktivnost, zamućenje očiju. 

Ukoliko primetite neke od ovih promena, odvedite vašeg psa veterinaru. 

Šta mi, kao veterinari možemo da uradimo? 

Nakon što uzmemo detaljnu anamnezu i istoriju o vašem ljubimcu, uradićemo klinički pregled i uzećemo uzorke krvi i urina radi analiza. Sve ovo je neophodno kako bismo potvrdili postojanje dijabetesa i isključili postojanje drugog uzroka ili eventualne druge poremećaje koji mogu biti u pozadini primarne bolesti. Naravno, pristup svakom pacijentu je individualan, pa se može desiti da su nam, osim navedenih, potrebne još neke metode dijagnostike. 

Konkretno, u slučaju dijabetesa, najbitniji podaci su nam nivo glukoze u krvi i prisustvo/odsustvo glukoze i ketona u urinu. 

Koje su česte komplikacije dijabetesa? 

Najčešća komplikacije je katarakta, koja je posledica dugotrajnog visokog nivoa glukoze u krvi. Pored katarakte, česete su infekcije, a moguća je i pojava ketoacidoze. 

Posledice dijabetesa mogu biti opasne po život i da utiču na sam odgovor na insulin kod pasa koji su već pod terapijom. 

Koje su česte komplikacije dijabetesa? 

Najčešća komplikacije je katarakta, koja je posledica dugotrajnog visokog nivoa glukoze u krvi. Pored katarakte, česete su infekcije, a moguća je i pojava ketoacidoze. 

Posledice dijabetesa mogu biti opasne po život i da utiču na sam odgovor na insulin kod pasa koji su već pod terapijom. 

Zbog svega gore navedenog, neophodno je da vašeg psa barem jednom godišnje odvedete veterinaru kako bi se uradile krvne analize, ovo je posebno važno za pse starije od 5 godina i pse koji spadaju u rase pod rizikom za nastanak dijabetesa. 

Za više informacija o terapiji i menadžmentu dijabetesa kod pasa možete pročitati ovde. Renata Čolić, DVM 

Veterinarska ordinacija Darvin