UA-63713515-1

Ljubimci i petarde

Ljubimci i petarde

Bliži nam  se opet onaj deo godine koji nosi mnogo radosti ali i mnogo nerviranja, bar za nas koji ne volimo petarde i pucanje.

Potpuno je bespotrebno govoriti o negativnim posledicma koje petarde (a i vatromet) imaju na zdravlje ljudi, životinja i sredine u kojoj živimo.

Petarde i vatromet izazivaju ozbiljna oštećenja sluha. Psi a pogotovo mačke imaju mnogo osetljiviji sluh od ljudi i često dolazi do ozbiljnih dugotrajnih a često i nepopravljivih oštećenja. Druga ozbiljna stvar jesu fizičke povrede. Bacajući petarde psi često pomisle da je u pitanju igračka i pojure da je uhvate i tako zadobiju ozbiljne povrede njuške i očiju. Često takve povrede budu smrtonosne! pas veterinar novi sad strah petarde vatrometČak i ako ne zadobiju smtronosne povrede veliki broj ljubimaca nastrada u saobraćaju ili prosto nestane kada se od straha i panike od pucanja otrgne sa povoca ili preskoči ogradu dvorišta ne bi li pobegla od buke. Naravno ugrožene su na isti način i druge životinje koje nas okružuju u gradskoj sredini kao i divlje životinje.

Evo nekoliko saveta kako da lakše prebrodite ovaj period godine

-Psi i mačke

-mnogo pre očekivanog perioda možete da krenete sa tzv. sistemskom desenzibilizacijom odn. postepenim navikavanjem na uzrok određene fobije što je u ovom slučaju pucanje petardi ili vatrometa. To ćete raditi tako što ćete veoma tiho puštati zvuk recimo vatrometa i tokom vremena taj zvuk ćete postepeno pojačavati sve dok se pas ne navikne na njega

-pobrinite se da šetate psa u mirnijem delu dana kada se ne očekuje mnogo pucanja

-zatvorite sve prozore, navucite zavese i ukoliko su ljubimci navikli na zvuke televizora ili radija pojačajte urađaje do određene mere (ne preglasno) kako biste blokirali deo buke koja dolazi spolja

-za vreme trajanja vatrometa zadržite vašeg psa ili mačku unutra i obezbedite im mesto gde mogu da se sakriju

-pobrinite se da u tom periodu sve životinje nose ogrlice sa vašim podacima (adresa, kontakt telefon)

-obeležite kod svog veterinara svog ljubimca mikročipom

-ukoliko životinja počne da se oglašava, da cvili, mjauče i da sekrije po uglovima, pustite je, ne pokušavajte da je naterate da prestane jer je to samo jedan od načina na koji pokušava da se izbori sa stresnom situacijom

-pokušajte da ljubimcu skrenete pažnju igračkom i pozivom na igru

-ne pokušavajte da utešite životinju maženjem ili na drugi način jer to može da izazove kontraefekat. Umesto toga samo ostanite opušteni, ponašajte se uobičajeno i nagradite poželjno ponašanje životinje

-postoje u praksi zabeleženi slučajevi koji kažu da oblačenje psa u određenu tkaninu odn. usko obmotavanje tkanine oko tela psa može da smanji osećaj anksioznosti pa to svakako jeste jedna ideja koju i sami možete da oprobate sa vašim ljubimcem

-izbegavajte da životinju ostavite samu tokom stresnog perioda jer u napadu panike a van kontrole može da povredi sebe ili napravi ozbiljnu štetu

-nikad ne vodite životinju “da gleda” vatromet. Nikad.

-Male životinje (kunići, morksi prasići, gerbili, feretke, ptice), takođe moraju da se na poseban način zbrinu tokom ovog perioda.

-njihova skloništa odn.kavezi treba da budu unutra što bolje zaštićeni od buke

-dodajte još prostirke odn. krpica na dno kaveza kako bi im omogućili da se bolje ušuškaju i sakriju

-kaveze sa pticama treba prekriti tankim prekrivačima kako bi smanjili vizuelne efekte i donekle prigušili zvuk pucanja


Ukoliko procenite da vaš ljubimac ne može na prihvatljiv način da se izbori sa količinom stresa, informišite se kod vašeg veterinara o primeni određenih preparata u cilju smirivanja straha.

DVM Ivana Jovandin

Veterinarska ordinacija Darvin

Novi Sad