UA-63713515-1

Zaštita od unutrašnjih parazita (tzv. gliste)

Zaštita od unutrašnjih parazita

Prvo što treba da uradite kad dobijete vašeg ljubimca (kucu ili macu ) je  čišćenje od crevnih parazita (glista). Evo nekoliko informacija o tome kad i kako to treba uraditi.

Dijagnoza

Dijagnoza prisustva i vrsta parazita (glista) se postavlja pregledom uzorka stolice, od čega zavisi uspešna terapija i preventva. Ovo je najsigurniji i najbezbedniji  način da utvrdite da li Vaš  ljubimac ima crevne parazite. Dijagnostiku možete obaviti u našoj ambulanti brzo,pouzdano i po pristupačnoj ceni.

Dehelmintizacija                            
                                                          

Ovaj pojam označava čišćenje pasa i mačaka od crevnih parazita. Neki crevni paraziti pasa i mačaka su zarazni i za ljude pa je ovaj postupak veoma bitan za vlasnike. Terapija  kod pasa i mačaka sprovodi se već  sa 3 nedelje života i ponavlja se 2-3 puta u razmacima od 2 nedelje. Kod odraslih pasa,preporučljivo je proveravati izmet na prisustvo parazita 3-4 puta godišnje.

Kako ćete znati da vaša kuca ili maca ima  gliste?

Simptomi  svih crevnih infestacija  parazitima kod  pasa i mačaka su vrlo slični: životinje su neraspoložene, imaju slab apetit, dlaka im je suva i nakostrešena, sluzokoža usta je bleda, stomak je naduven i bolan na pritisak. Može biti prisutna dijareja čak i sa primesama krvi u kojoj mogu, ali ne moraju da se primete paraziti. Ako je jaka infestacija parazitima, može se pojaviti povraćanje, pa se čak i u ispovraćanom sadržaju mogu pronaći paraziti. Kod odraslih životinja, osim povremene dijareje, skoro da se i ne primećuju nikakvi simptomi

 

Vrste crevnih parazita su:

1. Oble gliste (Nematode) u koje spadaju :  Ascaride (Toxocara canis, Toxocara cati, Toxascaris leonina), Ankilostomide (Uncinaria stenocephala, Ancylostoma caninum), Trihuride (Trichuris vulpis)

Postoje četiri načina unošenja ovih parazita: intrauterino- kroz posteljicu majke u nerođeno štene ili mače, putem majčinog mleka, unošenjem jaja iz zaražene  sredine i unošenjem zaraženog domaćina (glodara, ptice ili insekta), a kod Ankilostoma moguć je ulazak larvica sa zemlje kroz kožu na šapama odakle dospevaju u crevo.

U ovu grupu spada visceralna larva Migrans ( Toxocara canis) koja se prenosi i na ljude. Jaja ovog parazita dospevaju u crevo čoveka sa dlake životinje. U crevu se razvijaju larve koje odlaze u krvotok i dalje u jetru ,pluća, slezinu i druge organe, gde uginu i kalcifikuju se, jer kod čoveka ne mogu da se razviju u odraslog crevnog parazita. U zavisnosti od mesta gde su se učaurile mogu izazivati različite simptome. Na ljude se prenose i Ankilostomide i to kroz kožu, gde i ostaju, smatra se da kod čoveka ne mogu da dospeju u krvotok.  

2. Pantljičare (Cestode) - Echinococcus granulosus, Echinococcus multilokularis, Dipylidium caninum, Taenia vrste, Multiceps multiceps, Mesocestoides spp.

Prenose se unošenjem jaja, zaraženih buva (Dipylidium c.) i nekuvanih iznutrica u kojima se nalaze parazitarne ciste (Echinococcus granulosus)

Jaja Ehinokokusa se sa dlake psa mogu uneti neopranim rukama i kod ljudi se ona razvijaju u parenhimatoznim organima u obliku ciste. Njihovo lečenje kod ljudi je uglavnom operativno.

3. Jednoćelijski crevni paraziti (Protozoe)- Giardia, Amoeba, Isospora, Cryptospora, Toxoplasma vrste. Prenose se unošenjem na usta spora ili vegetativnih oblika sa zaraženih životinja ili iz spoljnje sredine. Izazivaju uglavnom upornu dijareju sa primesama krvi i povraćanje.

Kod starijih, otpornih jedinki simptomi izostaju. Na isti način ovi paraziti se prenose i na ljude. Simptomi su slični kao kod životinja.