PANLEUKOPENIJA



Ranije je panleukopenija bila jedan od vodećih uzroka smrti kod mačaka. Danas, zahvaljujući efikasnoj i široko dostupnoj vakcini, ova bolest nije tako česta. Osim panleukopenija, ova bolest se još naziva i mačiji parvo ili mačiji distemper.


Mačija panleukopenija visoko kontagiozno virusno oboljenje izazvano mačijim parvo virusom. Nazivi mačiji parvo i mačiji distemper ne smeju se pomešati sa psećim parvom i distemperom (štenećakom) jer su to različiti virusi i ne prenosi se na pse niti ljude.

Ova vrsta parvo virusa napada ćelije koje se brzo dele, kao što su ćelije creva, koštane srži i fetusa.

Koje mačke su u riziku da obole?

S obzirom da se virus panleukopenije nalazi svuda u prirodi, sve mačke su pod rizikom da dođu u kontakt sa njim. Iako mogu da obole mačke u svakom dobu, najosetljiviji su mačići, starije mačke i nevakcinisane mačke. Najčešće se javlja kod mačića između 3 i 5 meseci starosti i tada je smrtnost najveća.

Kako se mačke zaraze?

Virus se izlučuje putem urina, fecesa i iscetka iz nosa, a infekcija nastaje kada zdrava, osetljiva mačka dođe u kontakt sa ovim izlučevinama. Virus takođe mogu preneti i buve. Obolela mačka izlučuje virus veoma kratko, 1-2 dana, dok neke izlečene mačke mogu izlučivati virus i do 6 nedelja, a sam virus je veoma otporan u spoljašnjoj stredini i može ostati infektivan i do godinu dana. Prostirke za spavanje, posip, činije za hranu i bilo šta drugo što je bilo u kontaktu sa obolelom životinjom je potencijalni izvor zaraze, zbog čega obolele mačke moraju biti izolovane.

Kako se dijagnostikuje?

Sama bolest ima nespecifične simptome i može da nalikuje na druge virusne ili bakterijske bolesti pa čak i neka trovanja. Najčešće se javljaju depresija, gubitak apetita, povraćanje, proliv (neretko sa krvi), visoka temperatura, iscedak iz nosa i očiju. Na osnovu istorije i simptoma možemo posumnjati na panleukopeniju, ali se ona može potvrditi na osnovu krvne slike (izuzetno niske vrednosti leukocita i eritrocita) i pozitivnim brzim testom na panleukopeniju.


Kako se leči?

Što je maca starija, to su šanse za oporavkom veće. Pošto specifičan lek ne postoji, terapija se svodi na simptomatsku terapiju i terapiju tečnostima. Svrha lečenja je da nadomestimo izgubljenu tečnost, obezbedimo adekvatnu nutritivnu podršku i sprečimo sekundarne infekcije. Iako antibiotici ne mogu da unište virus, oni su neophodni jer su obolele mačke u velikom riziku od bakterijskih infekcija. Smatra se da ako mačka preživi 5 dana od dijagnostike i uz adekvatno terapiju se vidi poboljšanje, da će se ista u potpunosti oporaviti. Mace koje prežive imaju trajan imunitet na ovu bolest.


Koja je preventiva?

Jedina adekvatna preventiva je VAKCINA! Mačići se prvi put vakcinišu sa 7-8 nedelja starosti, a revakcinišu 3-4 nedelje kasnije.

Kasnije, kao odrasle mačke vakcinišu se jednom godišnje i to u zavisnosti od visine rizika da dođu u kontakt sa virusom. 


VETERINARSKA ORDINACIJA "DARVIN"

Adresa

Bate Brkića 32
21000 Novi Sad

Kontakt telefoni

021/403 422
069/120 99 75

Email adresa

@Copiright veterinarska ordinacija "Darvin".Bate Brkića 32, 21000 Novi Sad. All right reserved.